shadow

Blogs

Slika: 
Dnevnik jednog doktoranDa - Aleksandra Trifković

Dragi moji i drage moje, drugarice i drugovi dame i gospoĐo :)

Dnevnik tj. blog počinjem na kišan dan, kako se valjda i svi čestiti dnevnici ovog sveta počinju - na kišan dan. Sačuvaj Bože da je neko uhvatio da piše nešto kad je dan sunčan i može da se zvrji napolju, a ne! Odgovorno tvrdim da se svi pošteni dnevnici/blogovi počinju na ovakav sivkast dan kad si zarobljen u kuću i nemaš šta drugo da radiš nego da deliš sa drugima ono što si doživeo za sunčanih dana, no dobro.

Slika: 
Jelena Vladić u Taekwondo kampu u Hrvatskoj
Moje ime je Jelena Vladić i dobitnica sam stipendije Fondacijae The State of Exit 2010. godine za odlazak na međunarodni tekvondo kamp.Pre nego što sam otišla u kamp, nadala sam se da će mi učešće na njemu biti ogromno iskustvo i da će mi pomoći da napredujem i da se izgradim još više u tri uloge za koje verujem da ispunjavam sada već preko 10 godina, od kada se aktivno bavim ovim sportom. Nekoliko meseci posle, svesna sam da mi je ovaj kamp pružio mnogo više nego što sam mogla da zamislim.
Slika: 
Branko Brkljač u Glazgovu
Letos sam imao studijsku posetu Centru za inteligentne dinamičke komunikacije na Univerzitetu Strathclyde u Glazgovu, Velika Britanija (The Centre for Intelligent Dynamic Communications, Department of Electronic and Electrical Engineering, University of Strathclyde, Glasgow, UK).
Slika: 
Milena i Ana - Grac
Početkom avgusta, mala ali vesela grupa fizičara iz Novog Sada, je krenula put najvećeg univerzitetskog grada u Austriji, Graca. Kako i većina mladih ljudi u Evropi leti putuje vozom, tako smo se i mi zaputili iz Novog Sada, naoružani tubama sa radovima koje ćemo da prezentujemo, ali i sa „kartonom“ piva i nezaobilaznom gitarom. Ne treba napominjati da smo se proveli putujući Železnicama Srbije, koje smo već u Budimpešti zamenili „za nijansu“ udobnijim evropskim vozovima.
Slika: 
Jelena Ilić - La Rabta

Razmišljam kako da počnem da Vam pišem...?! Da li da krenem od toga kada i kako je počelo putovanje, u vidu klasičnog izveštaja ili...? Možda je bolje da Vam prosto kažem: „Hvala, zbog Vas imam osmeh na licu zbog jednog novog i divnog iskustva u mom studentskom životu!“  E, sada malo o putovanju...Moje putovanje bilo je u svrhu profesionalne prakse u trajanju od mesec dana na ginekološkom odeljenju tunižanske bolnice La Rabta. Cela ova bajkovita priča počela je drugog avgusta prošle godine, kada sam sletela na aerodrom Kartaž, osam kilometara nadomak Tunisa.

Slika: 
Marija Maglov - Bajrojtu
Period od 1. avgusta od 3. septembra 2010. godine provela sam u malom nemačkom gradu Bajrojtu, na Festivalu mladih umetnika (Festival junger Kuenstler Bayreuth). Ovaj grad poznat je kao grad kulture i muzike, jer se u njemu više od jednog veka održava festival Riharda Vagnera, koji je ovde izgradio pozorište namenjeno izvođenju isključivo njegovih opera. Učesnici Festivala mladih umetnika dobijaju karte za Vagnerov festival (koji se održava istovremeno, a za koji se karte čekaju mesecima, pa i godinama), što je meni, kao muzikologu bilo izuzetno zanimljivo i korisno.
Slika: 
Erice-Sicily - Nataša Lalović
Kraj septembra i gradić na moru zvuči prilično primamljivo. Aktuelne teme letnje škole (konferencije) već sužavaju krug zainteresovanih.

Oko 400 m iznad nivoa mora i žičara koja će vas dovesti do plaže podseća na već viđen i smeo marketinški potez, ali u kombinaciji sa nuklearnom fizikom i astrofizikom, desiće vam se da zaboravite. Ipak, na sceni su goruće teme o gravitacionim talasima, tamnoj materiji, nukleosintezi, masi neutrina itd. Drugačiji koncept letnje škole. Sažetak: elaboracija novog.
Slika: 
Uroš Miljić - Tajland
Moje ime je Uroš Miljić i student sam doktorskih studija na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na studijskom programu Biotehnologija. Takođe, počeo sam da radim kao istraživač saradnik na matičnom fakultetu pri projektu ministarstva Nauke i tehnološkog razvoja. U maju 2010. godine sam konkurisao a potom sam i pozvan na stručnu praksu na Univerzitetu Prince of Songkla, Tajland, koja se održavala u periodu jul-avgust-septembar 2010.godine.
Slika: 
Marija Ratančić u Petrogradu
Slika: 
Jana Djurica u Valensiji
Ja sam dobila stipendiju za usavrsavanje spanskog jezika u Spaniji. Preko interneta sam rezervisala casove u skoli spanskog jezika Hispania u Valensiji. Ovo je bio prvi put da sam se odvazila sama da se zaputim na neko dalje putovanje. Na moje iznenadjenje, odlicno sam se snasla i vrlo lako i brzo sam stekla puno novih prijatelja. Mnogo je zanimljivo koliko sam najrazlicitijih ljudi tamo upoznala. Najveca razlika je recimo u njihovom poreklu i drzavljanstvu, a zatim su tu i njihove kulture, karakteri i osobine.