shadow

Blogs

Slika: 
300 najboljih studenata na EXIT-u 2013

U sklopu akcije “JA SAM EXIT R:EVOLUCIJA” koja je imala za cilj da pruži priliku najboljim pojedincima i organizacijama da postanu deo organizacionog tima festivala, EXIT je u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, uključio u svoj fes

Slika: 
Mladi sa Kosova i Metohije na EXIT-u

Mladi sa Kosova i Metohije koji žive u srpskim enklavama bili su gosti EXIT festivala. Za 65 mladića i devojaka, kojima je bio obezbeđen prevoz, smeštaj u kampu i ulaznice za muzički spektakl, ovo je bila jedinstvena prilika da borave na jednom od najvećih svetskih festivala.

Slika: 
(BAR) STO RAZLOGA DA SE BAVITE NAUKOM

Bitna stvar je ne prestati sa postavljanjem pitanja.
Albert Ajnštajn

Biblioteka Marije Kiri nalazi se u glavnoj zgradi Instituta “Abdus Salam”, i odabrao sam je za polaznu tačku svog malog projekta. U pauzi između dva seminara iz teorijske astrofizike poželeo sam da se igram novinarstva i skupim materijal o stvarima koje zanimaju moje kolege, a pre svega su me zanimali razlozi zbog kojih su se opredelili za bavljenje naukom.

Slika: 
Zemlja Deda Mraza, Aurore borealis, hokeja i saune/ Joulupukki, revontulet, jääkiekko ja sauna - Se on Suomi maa.

"Standard, samo hladno", fraza jednog poznatog domaćeg filma. Sa tim rečima su me mnogi prijatelji pozdravljali, dajući mi pritom još jedan par vunenih čarapa.

Slika: 
SERVIS PERSONALNIH ASISTENATA – SLUŽBA PODRŠKE I PREDUSLOV ZA SAMOSTALNI ŽIVOT

Zašto da sedimo, gledajući kako vreme užurbano, jednostavno promiče pored nas? Često nismo svesni svojih mogućnosti, pruženih prilika, koje nailaze.
Još kao devojčica uvek sam se pitala, zašto dani liče jedni na druge, oni se smenjuju u krug a veoma retko dođe dan koji bude ispunjen drugačijim bojama... Gledajući i otkrivajući svet oko sebe, sumnjala sam da li ću moći da budem glavna i odgovorna režiserka svoga vremena.
Rođena sam jednaka kao čitava ljudska populacija, samo sam spoznala svet koji ima svoj ugao, ali to ne znači da je on „drugačiji“.

Slika: 
Putovanje ka izvorištima

Atina, grad slavne istorije, kolevka demokratije i savremenih evropskih tekovina, danas je moderan grad sa antičkim duhom. To je grad različitosti, šetajući se njime, otkriva se suživot različitih epoha. Ovo izvorište evropske civilizacije prošlo je kroz periode uspona i padova, ali i u toku trenutne krize kroz koju prolazi i dalje sija pod žarkim suncem Atike, gledajući ka budućnosti.

Slika: 
Archibiod: Reintegracija urbanog biodiverziteta kroz zelenu arhitekturu i planiranje

Program Arhibioda se bavi edukativnim i naučnim aktivnostima, istraživanjem, projektovanjem i dizajniranjem rešenja kao prvobitnom koraku u očuvanju i obnovi gradske sredine i biodiverziteta. Projekat vode mladi stručnjaci iz oblasti arhitekture i biologije.
Radimo na povratku autohtonih korisnih biljnih i životinjskih vrsta i jedinki u gradove i suživotu sa čovekom. Biodiverzitet gradova u velikoj meri odlikuje siromaštvo vrstama i visoko prisustvo invazivnih i introdukovanih predstavnika flore i faune, koji egzistiraju u veštačkim ili visoko izmenjenim prirodnim ekosistemima.

Slika: 
Četvrta međunarodna nedelja Valta Vitmana

Ovog leta imala sam priliku da učestvujem u Četvrtoj medjunarodnoj nedelji Valta Vitmana koja se održala od 11. do 16. jula u mestu Araraquara u Brazilu. Nedelja Valta Vitmana je manifestacija koja se održava svake godine u drugom mestu, a organizatori su članovi Transatlantske Valt Vitman asocijacije - stručnjaci sa univerziteta širom sveta koji su se dokazali kao najkompetentniji kada je reč o tumačenju poezije Valta Vitmana.


Slika: 
Nauka u službi zaštite prirode- Ekotoksikologija

Da Exit fondacija podržava akcije zaštite prirode još jednom dokazuje ovaj projekat. Drago nam je što je prepoznat značaj problematike pesticida u našoj zemlji, kao i značaj podržavanja mladih ljudi u nauci. U zaštiti prirode vrlo je značajno shvatiti složenost svakog problema i nemogućnost rešavanja tih problema bez komunikacije između naučnog sveta i građanstva. Osnova rešenja problema u zaštiti prirode su istraživački rad i komunikacija. Tako i naš projekat predstavlja spoj naših istraživanja sa iskustvima zemljoradnika- korisnika pestcida.

Slika: 
Menjamo navike!

Količina otpada se tokom prethodnih decenija uvišestručila usled mnogih parametara: životnog standarda, ekonomskih i društvenih činilaca, klimatskih uslova i geografskih odlika. Na nivou Novog Sada prosečna količina generisanog otpada iznosi 1.17 kg/stan/dan, što govori da se godišnje na teritoriji Novog Sada generiše 133.390 t otpada. Papir, zajedno sa kartonom čini čak 18.7% te količine.