shadow

Jana Djurica u Valensiji

Slika: 
Jana Djurica u Valensiji
Ja sam dobila stipendiju za usavrsavanje spanskog jezika u Spaniji. Preko interneta sam rezervisala casove u skoli spanskog jezika Hispania u Valensiji. Ovo je bio prvi put da sam se odvazila sama da se zaputim na neko dalje putovanje. Na moje iznenadjenje, odlicno sam se snasla i vrlo lako i brzo sam stekla puno novih prijatelja. Mnogo je zanimljivo koliko sam najrazlicitijih ljudi tamo upoznala. Najveca razlika je recimo u njihovom poreklu i drzavljanstvu, a zatim su tu i njihove kulture, karakteri i osobine. Pored toga sam dosta unapredila svoj spanski, jer sam svakodnevno pohadjala nastavu. Za razliku od srpskih skola stranih jezika, ovde su samo profesori govorili Spanski dok su ucenici bili sa svih strana. Prednost ove raznolikosti ucenika u svakoj grupi je u tome sto je jedini nacin da se svi mi sporazumemo bio da pricamo spanski. U mojoj grupi na primer bilo je par Kineza koji ne govore engleski tako da smo svi mnogo napredovali u spanskom jer nije bilo drugog nacina da komuniciramo. Ovo je veoma dobar nacin ucenja stranog jezika i steta je sto u Srbiji ne zivi raznovrsna populacija kao u Spaniji, ali nadam se da ce sa ulaskom zemlje u Evropu i sa ukidanjem viza i to da se promeni.

Pored casova spanskog, obnovila sam i znanje engleskog jezika. Zivela sam u stanu sa 10 Nemaca, i buduci da njihov Spanski nije bio bas sjajan, bila sam prinudjena da se sa njima sporazumevam na engleskom. Inace, ja sam osoba koja je pre ovog leta imala velike predrasude prema Nemcima, sto sam shvatila u Valensiji. U jos jednu od posledica mog putovanja moze da se uvrsti i to sto sam po povratku krenula i na kurs nemackog jezika.
Inace, Valensija je treci po velicini grad Spanije, odmah posle Madrida i Barselone. Takodje je i veoma bitan turisticki centar, jer se nalazi na moru. Grad predstavlja mesavinu stare kulture smestene u njegovom centru i moderne arhitekture koja obelezava primorski pojas. Tu je posebno potrebno istaci kompleks muzeja koji predstavljaju pravo cudo gradjevine i arhitekture. U Valensiji pored Spanaca, zivi jako puno ljudi najrazlicitijih nacionalnosti, jer su mnogi ocarani zivotom tog grada odlucili da tamo ostanu. Smatram da je najvece blago ovog putovanja, pored usavrsavanja jezika, sticanje mnogobrojnih prijatelja najrazlicitijeg porekla, sa kojima sam i dalje u kontaktu.