shadow

Exit fondacija populariše dugu tradiciju filantropije i zadužbinarstva

Slika: 
Exit fondacija populariše dugu tradiciju filantropije i zadužbinarstva
Business Info Group objavila je sedmu godišnju ediciju LIDERI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI za 2016. godinu. Tim povodom intervju za ediciju dao je i Ivan Petrović, predsednik UO Exit fondacije.
- Čime se bavi Exit fondacija, koji su najznačajniji projekti i ciljevi vaše organizacije?
Exit fondacija je sastavni deo tima Exit festivala koji se bavi osmišljavanjem i sprovođenjem projekata društvene odgovornosti i logičan je sled činjenice da je Exit festivala jedini festival iz kategorije najvećih svetskih festivala koji je direktno nastao iz društvenog aktivizma mladih. Od svog osnivanja Exit je sproveo brojne društvene kampanje i projekte, a od 2013. se formira profesionalni tim Exit fondacije i počinje sa sistemskim celogodišnjim delovanjem. Koristeći snagu brenda Exit, misija Exit fondacije je da pozicionira sebe kao lidera u mobilisanju javnog mnjenja i donosioca odluka u oblasti razvoja mladih, kreativnih industrija i brendiranja destinacija. Tim koji sam vodio u poslednje četiri godine je realizovao preko 100 različitih projekata, kampanja i drugih aktivnosti. Njihovo navođenje prevazilazi prostor ovog intervjua, te ću pomenuti samo neke od akcija. Kruna rada fondacije na ispunjavanju naše misije se desila nedavno kada je Novi Sad osvojio titulu Evropske prestonice kulture 2021. nakon što je tim Exit fondacije pre godinu dana preuzeo vođenje procesa kandidature. Takođe Exit fondacija je inicirala i kandidaturu Novog Sada za omladinsku prestonicu Evrope. Želeći da zagovaramo za proces unapređenja imidža Srbije tri godine za redom smo organizovali najveću Konferenciju o nacionalnom (re)brendiranju Srbije kod nas (www.rebrand.rs). Mislimo da je možda najveći društveni doprinos Exita upravo u međunarodnoj promociji Srbije i poboljšanju njenog imidža, što dovodi sve više i više turista u našu zemlju. Samo zbog Exita je npr. Srbiju do sada posetilo preko 100.000 Britanaca. IndiaSerbia.com je takođe značajan projekat za promociju Srbije i povezivanje sa Indijom. Takođe nam je važno da pomažemo razvoj veoma perspektivni sektor Kreativnih industrija, koji smo okupili kroz organizaciju prve Konferencije kreativnih industrija Srbije u Mikser house 2014. godine. Koristeći snagu brenda Exita, kao najpopularnijeg brenda za mlade u regionu, promovišemo zajedno sa NIS-om pozitivne uzore mladima u Srbiji. Ustanovili smo nacionalno prizanje "Youth Heroes" koje nagrađuje i promoviše zajedno sa RTS-om i Blic-om najbolje mlade ljude u Srbiji iz oblasti obrazovanja, preduzetništva, društvenog aktivizma i kulture. (www.youth-heroes.org).
U humanitarom aspektu bih izdvojio veliku humanitarnu utakmicu fudbalskih legendi "Asovi za decu" u maju 2016. godine, prilikom koje je prikupljeno preko 120.000 evra za akciju udruženja NURDOR tj. izgradnju dečjeg hemato-onkološkog centra u Nišu. Ništa manje nije značajna humanitarna žurka i donatorsko veče "Be Human" sa muzičkim superstarom Džamirokvajijem koje smo organizovali 2014. godine u Budvi za vreme Sea Dance Festivala, kada smo zajedno sa Opštinom Budva uplatili preko 110.000 evra za ugrožene od poplave u Srbiji te godine. O drugim brojnim akcijama poput projekta "Društvo ko vozi kući?" (u saradnji sa kompanijom Heineken i Agencijom za bezbednost saobraćaja smo povećali bezbednost mladih u saobraćaju i kroz projekat hiljadama posetioca Exita omogućili besplatan prevoz od Beograda do Novog Sada, i povratak taxijem sa festivala ove godine ) moćićete da se informišete na izložbi o Exit aktivizmu koju pripremamo za decembar ove godine.
- Deluje da su društvena odgovornost i društveni aktivizam potcenjeni u Srbiji. U kojoj meri su ljudi spremni da ulože neke resurse, vreme, novac, znanje da pomognu drugima?
Srbija ima veliku tradiciju filantropije i zadužbinarstva koju treba popularisati kako bi se napravio novi talas filantropije kod nas. Kako se razvija evolucija ljudske svesti sve više ljudi i kompanija želi da bude deo nečeg većeg od njih samih i da da svoj doprinos zajednici i planeti. Naravno prostor za napredak je ogroman, i ja sam optimista da će sve više ljudi shvatiti da je davanje i služba drugima jedan od najvećih izvora sreće za ljudski rod i da je fokus na samo svoje potrebe i otuđenje od drugih ljudi put sigurne propasti kojim ne treba ići.  
- Koliko su institucije države spremne da prepoznaju i pomognu inicijative organizacija?
Naša iskustva su pozitivna. Da li zbog veličine i značaja Exita ili dobro osmišljenih akcija i tima sa pozitivnim stavom, ali mi smo gotovo uvek uspevali da dobijemo podršku državnih institucija za naše ideje. 
- Kakvo je vaše mišljenje o aktivizmu mladih u Srbiji? Da li je ono adekvatno, da li i kako može da se podstakne?
Mislim da bi moglo biti mnogo bolje. Neko je skoro rekao da mu se čini kao da dobar deo mladih danas kao da čeka "da odbleji ovaj život". Po meni mladi moraju da se trgnu od negativnog nasleđa i okruženja i da preuzmu svoj život u svoje ruke. Niko se neće pobrinti za njih od njih samih. Kada govorimo o podsticanju, mislim da se projekti koji ohrabruju ljude na akciju i promene, na pravljenju planovima i ostvarivanju snova možda najvažniji projekti kojima se retko ko bavi u ovoj zemlji. Mladima treba da se pošalje jasna poruka "da je moguće". Potrebna nam je dugogodišnja i snažna srpska verzija kampanje "Yes we can". Nekako mi se čini da od decenija raznih kriza i siromaštva ljudi apatični, gotovo "ubijeni u pojam" i da im sve osim emigracije deluje besmisleno. To je naš najveći poraz - ubeđenje da kod nas ništa ne valja i ništa ne može...i onda se ništa i ne pokušava i ništa se na kraju i dobije. Deo Exit misije je da širimo nadu i optimizam da je moguće napraviti čuda ako ljudi veruju u to i snažno rade na svojim snovima. Uspeh Exita o tome svedoči, koji je iz jedne male i siromašne Srbije uspeo da postane čudo i bude više puta proglašen za zvanično najbolji veliki festival u Evropi i svetu. I te kako je moguće, naša misija je da što više mladi počne da se svaki dan budu sa tim uverenjem.
- Na kakve prepreke nailaze ljudi koji pokušavaju da promene nešto oko sebe ili pomognu drugim ljudima?
Najveća prepreka sa kojim se ljudi sreću je ona prepreka u svojoj glavi: negativna uverenja, sumlja u sebe i svoje okuženje. Kada se to prevaziđe onda ljudi počinju da imaju osećaj da imaju sve više i više sreće i da je ceo Univerzum na njihovoj strani. Fokusirajte se na pozitivno i ono što želite da postignete i neka vam ta slika bude stalno na umu i kao zvezda vodilja, daće vam snage, umeća i motiva da prevaziđete svaku prepreku.
- Društveno odgovorno poslovanje nije tako česta tema u našoj javnosti. Koliko su kompanije spremne da  pomognu zajednici ili pojedincima kojima je potrebna pomoć u poređenju sa na primer drugim evropskim zemljama?
Kao i u mnogim oblastima tako u društvenoj odgovornosti i CSR praksi zaostajemo za razvijenim zemljama. Čini mi se da kod nas nedostaje znanja o samoj CSR disciplini i šta ona podrazumeva. Često kao CSR konsultant pokušavam da kompanijama objasnim da je puko ispisivanje čeka za neku društvenu svrhu lepo, ali je to sam početak razvoja korporativne filantropije od pre 100 godina. U moderno doba integracija društvenih i kompanijskih ciljeva je postala "must". Gubi se ta granica, i kompanije koje to prihvate kao svoju misiju će biti lideri u ovom veku. Pogledajte kakve samo revolucije u očuvanje živote sredine sprovodi kompanija Tesla motors Elona Maska. Sa druge strane sve veći broj osvešćenih ljudi dovešće uskoro do propasti kompanije koje nemaju društveno odgovornu praksu. Nekad premoćni Monsatno, zbog svog delovanja protiv planete i zdravlja ljudi doživeo je kolaps vrednosti akcija i kupovinu od druge kompanije. Srbija će nadam se biti deo pozitivnog trenda u oblasti filantropije i CSR, čiji će predvodnici nadam se biti preduzetnici i kompanije iz IT sektora i kreativnih industrija.
Ediciju LIDERI DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI za 2016. godinu Business Info Groupe možete pogledati OVDE.